EL – EN – BG – KO – UA – RUS – IT – ES – PT – FR – GE – DE – AR – SQ – TR – RO – LT
† Β Α Ρ Т Ο Λ Ο Μ Е Ј
МИЛОШЋУ БОЖЈОМ АРХИЈЕПИСКОП
ЦАРИГРАДА – НОВИ РИМ
И ВАСЕЉЕНСКИ ПАТРИЈАРХ
ДО СВУ ПУНОТУ ЦРКВЕ, БЛАГОДАТИ, МИРА И МИЛОСТИ
ОД СЛАВНО ВАСКРСНУТОГ ХРИСТА
Часна браћо Архијереји и љубљена чедa у Господу,
По благовољењу и благодати Сведаритеља Бога, пошто смо претрчали дугу стазу Свете и Велике Четрдесетнице и са умиљењем прешли Недељу Страдања Господњих, ето, ми се радујемо тријумфу Његовог светлоносног Васкрсења, којим смо се ослободили од тираније Ада.
Славно Васкрсење Христа Спаситеља је саваскрсење целог рода смртника и предокус савршенства свега, као и испуњење Божијег Домостроја у Царству Небеском. Учествујемо у неизрецивој тајни Васкрсења у Цркви, освећујући се њеним светим тајнама и живећи Пасху, „која нам је отворила врата Раја“, не као сећање на догађај из прошлости, већ као суштина црквеног живота, као присуство Христа непрестано међу нама, ближе нама него што смо ми сами себи. На Васкрс, православни верници откривају своје право биће какви јесу у Христу, сврставају се у кретање свега ка Есхатону, „са неизрецивом и прослављеном радошћу“ (1. Петр. 1, 8), као „синови светлости и синови дана“ (1. Сол. 5, 5).
Централна карактеристика православног живота је његов васкрсењски пулс. Узалуд, философ је православну духовност назвао „мрачном“ и „јесењом“. С друге стране, западњаци су успешно хвалили развијено осећање православних за смисао и дубину васкршњег доживљаја, а да ова вера не заборавља да пут до Васкрсења пролази кроз Крст. Православна духовност не признаје утопизам Васкрсења без Крста, нити песимизам Крста без Васкрсења. Из тог разлога, у православном искуству зло нема последњу реч у историји, док вера у Васкрсење функционише као мотив за борбу против присуства зла у свету и против његових последица, делује као снажна преображавајућа сила. У православној самосвести нема места компромису са злом, за равнодушност према току људских ствари. Напротив, допринос преображају историје има теолошку основу и егзистенцијални ослонац и развија се без ризика поистовећивања Цркве са светом. Православни верник је свестан антитезе између светске стварности и есхатолошког савршенства и не може остати неактиван пред негативношћу. Из тог разлога, Православна Црква никада није сматрала борбу за преображај света као безначајно питање. Васкршња вера је спасла Цркву како од интровертности и затворености, тако и од секуларизације.
Сва тајна и егзистенцијално богатство наше побожности сконцентрисано је у православном Васкрсу. „Изненађене“ Мироносице, које „ушавши у гроб, виде младића обученог у белу одећу“ (Мк. 16, 5), указују на величину и суштину искуства вере као доживљавања егзистенцијалног чуда. „Изненађење“ показује да се човек налази пред тајном, која се, како јој се приближавамо, све више продубљује, према реченом, да наша вера „није пут од тајне до знања, већ од знања до тајне.”
Док одрицање тајне егзистенцијално умањује човека, поштовање му отвара врата раја. Вера у Васкрсење је најдубљи и најчистији израз наше слободе, односно њено рођење као добровољно прихватање највишег Божанског дара – обожења по благодати. Православна Црква, као „живљено Васкрсење“, место је „најистинске слободе“, која је темељ, пут и одредиште хришћанског живота. Васкрсење Христово је благовест слободе, дар слободе и гаранција „заједничке слободе“ у „вечном животу“ Царства Оца и Сина и Светога Духа.
Са овим осећањима, часна браћо и љубљена децо, пуни радосћу учествовања у „торжеству заједничком за све“, примајући светлост од вечерње светлости и прослављајући Христа који васкрсе из мртвих и даде свима живот, сећајући се овог свепразничног “названог и светим даном”, за сву браћу у невољи, молимо се Господу “Који је смрћу победио смрт” и Богу мира, да смири свет, да осветли наше кораке ка сваком добром и угодном делу, узвикујући радосну химну: „Христос Васкрсе“!
Фанар, Свето Васкрсење, 2024
† Контантинопољски
Огњени молитвеник за све вас
у Христа Васкрснутог
_______
photo: Nicholas Papachristou